Tamni Državni Križ

Versuri

Đavolja država — pokvarena pravila, puna usta obraza, a pola ga prodala, ruka bila pružena — iza leđa radila, mislio si maska drži — maska sama spadala. Manipulacija — kalkulacija — kombinacija, meni „brate“, njima druga interpretacija, ista priča, druga lica, ista improvizacija, kad se interes ugasi — gasi se komunikacija. Ćutim — skontam — pamtim — spajam, ne pitam te ništa, sam mi daješ detalj, dan po dan se slaže mozaik, deo po deo, dok si mislio da me vozaš — ja te odavno pročitao. Šarga miran — glava hladna — pogled registruje, ko me poštuje, od mene duplo respektuje, ko mi čuva leđa — moja leđa garantuje, ko sa obrazom trguje — sam sebe diskvalifikuje. Laž na laž se nadoveže — napravi ti biografiju, priča priču, priča priču — izgubi geografiju, meni jednu, njemu drugu, trećem novu varijaciju, tol'ko lica promenio — zaboravio originalnu. Para-noja — panorama — grad je pun fantoma, svako svakom „brate moj“ dok mu treba usluga, kad se stolovi isprazne, kad utihne galama, ostane ti samo ono što si nosio od starta. Danijel Šarga — nisam svetac, nisam ni reklama, dobro pamtim dobro, loše ostavim za vama, ne moram da vraćam — život vraća sa kamatama, ko je kuvao iza leđa — jede sam iz svoga kazana. Respekt — reciprocitet — bez komplikovanja, nema lažnog rukovanja, nema prepakovanja, nema „brate“ pred očima pa iza ogovaranja, jednom obraz izgubiš — nema repariranja. Đavolja država — svako lice duplira, dok mu trebaš — „brate moj“, čim ne trebaš — kulira, interes ga približava, isti interes udaljira, ko ti stvarno daje respekt — taj ga nikad ne folira.