Svetlost u Pepelu

เนื้อเพลง

Kraj male vatre dočekuju dan, u džepu ništa, u srcima san. Na bosim nogama prašina, trag, al' jedno uz drugo — svet im je drag. Majčina pesma kroz tišinu plovi, otac ih ćutke uz vatru dozovi. Hladna je noć, ali ne gase žar, jer kad nemaš ništa — osmeh je dar. Deca dima, deca vatre, život piše priče naše. Nemaju mnogo — imaju sve, dok jedno uz drugo raduju se. Romalen, romalen, čuje se glas, stara violina zaplače za nas. Romalen, romalen, nek čuje je svet, iz pepela nikne najlepši cvet. Neko ih gleda i okrene glavu, ne vidi dete, ne vidi stravu. Ne vidi želju, ne čuje im smeh, kao da roditi se siromašan je greh. A kada veče prekrije grad, opet se okupe — i mlad i star. Jedna violina, jedan stari ton, gde njihova pesma — tamo je dom. Romalen, romalen, čuje se glas, stara violina zaplače za nas. Romalen, romalen, nek čuje je svet, iz pepela nikne najlepši cvet. Ako im uzmeš i poslednji dinar, ostaće pesma, ostaće žar. Jer kuća nije ni kamen ni krov, gde tvoji te čekaju — tamo je dom.