Lyrics

[STROFA 1 – VOICE 1]

Kad sam zidao sat da traje deset milenijuma,
morali su planinu da izdube, znaš… mehanički minimum.
Koštao me samo četr’es miliona, pa nije strašno,
al’ teško je, brate, kad vreme ne razume tvoju tačnost.

Imam ostrvo – mali raj bez piste,
pa sam sagradio aerodrom, jer prijatelji dolaze s liste.
I toalet – znaš, ne možeš sedeti na običnoj dasci
kad sediš na ideji da ti i nužda ima klasu.


---

🎙️ STROFA 2 – VOICE 1]

Venčanje mi beše skromno – samo tri dana u Veneciji,
vatromet, gondole, maskenbal i jedan tenor iz Firenci.
Neki kažu da preterujem, al’ Bezos ima satelit,
ja samo želim večeru koju kuvar ne zna da mi skroji.

Zlato više ne volim – sad naručujem platinu sa ukusom vanile,
al’ ni jedan somelijer ne zna da mi vina poređa po visini vile.
Staklo na kući presijava se u zoru – al’ me budi rano,
pa sam platio da pomere sunce malo… tek da ne prži ujutro rano.


---
[ STROFA 3 – VOICE 2]

Grejem stan na rernu – šporet odavno crkao,
ali rerna svetli – i nekako izgleda toplo kad ćuti.
Deci zavesa zimi bude more – plava je, što da ne,
kažem: „Gledajte – to je naša Grčka, na kredit bez kamata.“

Kupujem čarape u paketu – kad se jedna izgubi, druga preživi.
Tanjir mi se okrnji – al’ kad obrnem, taj deo se ne vidi.
U mom frižideru uvek ima svetla – jer struju gasim poslednju,
da makar mleko zna gde spava dok svi ostali šapuću.


---

[ STROFA 4 – VOICE 2]

Pošta mi kasni paket – nisam ništa naručio,
samo se nadam da će nekad stići neko drugo vreme.
Komšija mi baci ajvar niz kanap – eto ti dostava,
dok tvoji kuriri voze avokado s ružinom parom do dvoraca.

Kad sijalica pregori – ne menjam je,
pomaknem sto da svetlo padne sa druge strane.
Kad padne sneg u aprilu – kažem detetu da je čudo,
a kad pitaju šta mi treba – kažem: ništa, samo malo tišine.


---

🕊️ OUTRO (tih stih, pola osmeha)

Zlato nek sija gde može – meni je svetlo kad neko ćuti sa mnom.