Lyrics

[Strofa 1 – melanholično, tiho]
Ne nosim pušku, al’ nosim breme,
ne brojim metke – brojim prekovreme.
I ne ležim ranjen, al’ srce mi zna,
da daljina boli – i kad izgleda kao znak.

[Teren]

[Strofa 2 – tiho, ali čvrsto, sa dostojanstvom]
Moj deda je gazio Albaniju – bos,
ja gazim pločnik Berlina – ćutim, al’ ponos me drži.
On je sanjao povratak, nosio barjak,
ja sanjam istu pesmu – dok decu vodim u strani svet.

[Teren]

[Strofa 3 – deca, zaborav, identitet]
Moje dete ne zna šta je Đurđevdan,
ne zna ni gusle, ni šta znači „klan“.
Al' kad zaspi, u snu zove „baka“,
i tad se setim – koren ne bledi bez znaka.

[Teren]

[Strofa 4 – Tesla, otkrivenje, build-up do refrena]
Na Teslinoj sahrani svirali su tu pesmu,
ko da su znali – da će trajati kroz teskobu.
Da će Srpče u dvadeset prvom veku, s rancem na leđima,
nositi isto „daleko“ – među tuđim zvezdama i imenima.

[Refren – prvi put, BOOM efekat, svečano]
Tamo daleko, gde cveta limun žut,
tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo gde tiho spava junački jedan rod,
tamo mi srce osta, tamo je moj narod.

[Teren]

[Strofa 5 – poruka deci, zavet]
Ako se ikad vratiš u zemlju sa snova,
ne traži samo kuću – traži imena stara.
Jer pesma što traje kroz krv i kroz vek,
nije ni marš, ni kraj – već večni zavet.

[Refren – duplo, kao kraj, emotivno i moćno]
Tamo daleko, gde cveta limun žut,
tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo gde tiho spava junački jedan rod,
tamo mi srce osta, tamo je moj narod.

Tamo daleko, gde cveta limun žut,
tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo gde tiho spava junački jedan rod,
tamo mi srce osta, tamo je moj narod.

[Teren]