Moja priča

Lyrics

🧱 [Strofa 1 – Detinjstvo, identitet, izbeglištvo]

Rođen u Nemačkoj, pa selidba dok sam beba
Sa majkom i bratom – otac osta da zaradi hleba
Brat deset godina stariji, kod dede odrast'o
Ja tek učim da pričam, a već svet mi bacio pasoš
Kao mali ni znao nisam ko sam, šta sam
Dok deca ne rekoše „Četnik!“ – i zaplako sam
Nisam hteo da budem ništa što boli
A sad znam: dete samo želi da voli
Zbog barikada nazad, pa vozom ka jugu
Nove reči, novi ljudi, tuga u prtljagu


---

🧱 [Strofa 2 – Srbija, brat, Aleksandar, otac]

Učio sam nemački uz prevoz – deda me vozio
Do grada, dva puta nedeljno, znanje mi složio
Živeo na selu s bakom, ujkom, kravom, mirom
Majka traži posao u tuđini s nemirom
Prvi put s ocem – ali nismo se znali
U istoj sobi, al’ svetovi udaljeni pali
Nije bio loš – samo umoran, tvrd, starog kova
Savet ko pesnica, ljubav iza slova
Brat u vojsci, al’ nije hteo da puca
Reko: „Ne pucam na drugove“ – pa otiš'o bez zvuka
Onda dođe mali Aleks – sunce na dlanu
Otac moj s njim igra se, smeje – meni to u ranu
Izvinjavam se, Aleks – što sam ponekad ćut’o
A iznutra želeo da sam ja taj kog je sluš’o


---

🧱 [Strofa 3 – Povratak, škola, smrt oca]

Vratio se u Nemačku, kao stranac bez jezika
Treći razred ponavljam, al’ brzo shvatim slova i slika
Otac bolestan, radi crno, telo mu lomi hronika
Ali sve što kaže – samo kad flaša progovara
Umro je kad mi bilo sedamnaest – kraj bez reči
Nisam ni stig’o da ga pitam šta znači biti muško u ovoj priči
Majka počela da vidi senke po kući
A ja s lošim ocenama i glavom punom buke


---

[Strofa 4 – Prva ljubav, emotivna zbunjenost]

Prva ljubav dugo trajala – svet za nas dvoje
Al’ srce mi zatvoreno, mislima daleko od boje
Nisam znao da se dam, ni kako se voli
Sve je prošlo k’o san, a samo praznina boli
Nisam ni znao da tugujem – samo sam ćut’o
Skriv’o se u sebi, a napolju se smeh sliv’o k’o žuto
Gled’o sam u budućnost, al’ koraci su bežali
I sve što sam gradio, sam sam sebi rušio – nežniji nego što kažu

[Pauza]
---

🧱 [Strofa 5 – Miljana, porodica, zahvalnost]

Miljana – svetlo koje nisam znao da cenim
Ušla je kad sam sebe lomio bez temelja, bez cilja
Danilo stig’o, novi dom, nova šansa
Al’ ja opet pogrešio – slabost, greška, rana
Plakali smo, vikali, al’ nismo pali
Nikola doš’o posle toga – život nam se podelio u stali
Danas – tablete, tuga, al’ stojim
Jer ona i deca su razlog da postojim
I zato... hvala ti, Miljana – što nisi digla ruke
Što si bila tu kad sam ja bio samo senka iz buke


---

🎵 [Refren -ponavlja se između strofa]

Gde da budem ceo, kad me delili zemlje?
U meni i Balkan, i betonske zvezde
Poneo sam sve, al’ i dalje se tražim
I kad ćutim – ja pričam, samo da izdržim


---

🕊️ [Outro – spoken word, tiho, kao šapat]

Znam, nisu ovo najveće rane
Al’ su moje
I ako sam nešto naučio…
To je da ljubav nije ono što kažu
Već ono što ostane –
kad više nemaš šta da kažeš.