Senke u Gradskom Plesu

Tekst utworu

Jutro opet počinje vestima o ratu, dok čovek traži mir na sopstvenom pragu. Na ekranu moćni opet pomeraju svet, a niko ne pita narod koliko može sve. Grad je pun svetla, a u ljudima mrak, svako nekud žuri, svako nosi svoj znak. Neko krije suzu, neko poslednji cent, a sa svakog ekrana — novi crni svet. Dosta je ratova, dosta je strah, dosta da nam život pretvarate u prah. Dosta je ludila, neka prestane sve, hoćemo da živimo — zar mnogo tražimo, ne? Cene rastu tiho, a plata stoji sama, sve je manje smeha iza naših vrata. Neko radi danju, neko radi noć, a kad mu život pukne — nema nikog doć'. Ubistva i droga, mafija i moć, jedna crna vest zameni drugu preko noć. Korupcija ćuti iza zatvorenih vrata, dok običan čovek svaki račun skupo plaća. Dosta je ratova, dosta je strah, dosta da nam život pretvarate u prah. Dosta je ludila, neka prestane sve, hoćemo da živimo — zar mnogo tražimo, ne? Ali još se svetlo pali iza svakog doma, još se ljudi grle kad ih život slomi. Još se dete smeje, još se čeka novi dan, još postoji ljubav koju ne pojede strah. Možete da pretite, možete širiti mrak, ali čovek nije rođen da zauvek živi tako. Kad utihnu ekrani i nestane sav taj glas, ostaće nam jedno — da sačuvamo nas. Dosta je ratova — neka čuje svet! Život nema cenu, čovek nije met'. Dosta je mržnje, dosta je za kraj, pustite nas, ljudi — samo da živimo ovaj raj.