Svetlost kraj tunela

Tekst utworu

[Intro] Nek te sreća prati, svetlost kraj tunela, ma gde da te odvede ova luda dela. [Verse 1] Gledam te u oči, crne kao ponoć, a u grlu nosim reč što ne daje pomoć. Zakleli smo se davno, i u dobru i u zlu, za tebe bih bio tu, al’ sad nisam u snu. Ponos nam ne da da izgovorimo kraj, svako čuva svoje, svako glumi sjaj. Ona pita: „Gde si?” — šta da joj kažem ja? Da sam blizu njenog srca, ali nemam prava? [Pre-Chorus] Neću da slažem, neću da krijem, bolje jedna istina nego da se smijem. Ako me pita, reći ću joj sve, da još te volim, al’ ne znam za nas dve. [Chorus] Nek te sreća prati, svetlost kraj tunela, nek ti mir donese svaka nova nedelja. Kad te gledam u oči, znam šta gubim ja, ali ljubav bez poverenja nije ljubav, samo navika. [Verse 2] Mondd, hol vagyok, amikor kérdezi ő? A szívem nálad maradt, de a büszkeség erő. Nem akarok hazudni, nem akarok félni, inkább fájjon az igazság, mint tovább remélni. Azt mondom: „Nincs itt, de emléke bennem él,” „esküt tettünk egykor, most a csend beszél.” Te vagy az a név, amit nem töröl a kéz, de két összetört embernek nem mindig elég a kész. [Bridge] Ako se vratiš, ne vraćaj se zbog krivice, ne nosi prazne reči preko stare ivice. Ja ću biti tu, al’ ne kao pre, jer istina nas boli, ali laž nas ubije. [Chorus] Nek te sreća prati, svetlost kraj tunela, nek ti mir donese svaka nova nedelja. Kad te gledam u oči, znam šta gubim ja, ali ljubav bez poverenja nije ljubav, samo navika. [Outro] Pita gde si — kažem: „Tamo gde treba da budeš.” Neću da slažem, čak ni kad te još ljubim. Nek te sreća prati, nek ti bude dobro, za tebe sam bio tu — i biću, ali ponosno.