Lyrics

Потомак сам војводе Бранила–Хамзе Вајмеша Кастриотића, нећак Ђурђа Скендербега. Заједно су се борили на зидинама Кроје. Има доста заврзлама око нашега рода, родослова племенитих Кастриота. Проклета судба их задеси, па тако трагично ишчезоше.

Отац мој покојни, Томислав Љубомиров, слава му и милост, говорио је да ћу далеко отићи у истраживању рода и порекла, али да треба да будем спреман да читам и туђе, а не само своје, поштујући друге. Наша историја скривена је у Стамбулу, па и тамо ме упутио да идем.

Врана Конти, Бранило–Хамза Вајмеш Конти — једна је та личност. Девићи знају набрајати своје све појасове до Јована, Ивана. Јован је унук Ћетков, син Вучине. А наш Ћетко био је син војводе и змаја Илије другог Косарића Лијовића, раба Божијег посеченог код Пашине Воде 1705.

Куртћехајићи, поисламљена браћа наша, од крви и меса, потомци су Ћеткове лозе. Куртћехајићи потичу од Курт-ћехаје, оног Вука-Курта, за кога се не знало. Наравно, знало се, потурчио се он кријући то од других. Вук–старешина имао је повластице, па као најстарији син примио је веру мухамеданску и скрајчио се у Бијело Поље.

Војвода Илија имао је близанце, Страхињу и Огњена, дознао сам то од жене од Крстајића код Пашине Воде. Лијепо ме дочека, услужи ме кафом, рекавши ми да сам „све то ја снио“. У Пашиној Води леже војвода Илија и Мехмет-паша. Клекну им у почаст и запалим свећу — обезглављеним нашим војсковођама.

Војвода Вајмеш сахрањен је у Бурси. Иста судба задеси и његовог сина Заган-пашу, сахрањеног у Баликеширу, поред свог ремек-дела, своје џамије.