Lyrics

[Strofa 1 – tiho, spor flow, lagan beat + duduk]
Na pragu dedine kuće stoji senka,
po licu vetar, u džepu stara uspomena.
Ruke mi drhte, al’ reč se ne lomi –
u svakom kamenu, čujem kako me zove oni.

Kroz šapat polja, kroz ćutanje majke,
nosim krstove sela, ko lančiće bajke.
Ovde je rođeno, ovde se gubi,
i kad me nema – pesma nek te ljubi.


---

[Strofa 2 – glas pun dima, umorno, kao da priča sebi]
Video sam ljude kako ćute dok gore,
u očima slova, a u ustima more.
Na ulici pravde nikad nije bilo,
samo trag od suze što curi tiho, tiho.

Nekad me san odnese, daleko od glasa,
gde nema ni boga, ni pesme, ni spasa.
Ali čujem diple, kroz maglu i sneg –
kao da me zovu: „Vrati se, još si peg.“


---

[Strofa 3 – povratak na “latevanje”, bez duše oko njega]
Sad stajem na prag modrih polja,
kratak odmor pod svodom tuđih oloja.
Vraćam se mislima, kroz rascvjetane drvorede,
na ulice prazne, u ko zna kog dede.

Sve je stalo u šum vetra i daljine,
samo srce lupeta – hoće nazad, a gine.
Sećam se glasova, jednog mesta bez broja,
al’ sad su srušeni domovi bez svoja.


---

[Strofa 4 – sećanje na detinjstvo, baba, deca, ljubaznost]
Sećam se babe što čuva ovce,
mi tribali po livadi, bez muke.
Vitar na letu nosi glas djetinjstva,
kamen pod drvetom šapuće šutnja sjećanja.

Lipe ruke, srca pune doma,
s familijom togaj, bez sumnje, bez trauma.
A sad sam tuđin, kratak latevanski dah,
u modrini sela – samo ja i moj stah.


---

[REFREN – ojkanje, ličko-dalmatinski akcenat]
Oj, kućo moja, gdi si nestala,
Oj, zemljo mila, čemer ostala.
Oj, majko stara, ne čujen ti glas,
Samo kamen piva – i vitar kroz nas.

Oj, selo pusto, sin ti ne dođe,
Oj, Liko moja, sve mi prođe.
Oj, stari dudi, oj, stari prag,
Još vas sanjam kad me pojde mrak.


---

[Outro – tiho, bez beata, spoken word kao misao:]
Zavet ostaje, u glasovima trave.
I kad odem – nek neko pamti:
da smo disali, da smo pevali,
da je postojalo selo... u meni.